Učenje mora biti zabavno

avgust 28, 2017

Svi mi i deca i odrasli želimo da svaki momenat našeg života učinimo zabavnim, naravno koliko je to moguće. Činjenica je da volimo da vreme provodimo u zabavnom okruženju, koji će kod nas izazvati osmeh. Osmeh je jedan od načina na koji izražavamo osećaj sreće, prijatnosti i zadovoljstva i zato ga treba uvek i svuda nositi sa sobom.

Kod dece smeh nastaje spontano i oni ne znaju da ga odglume, već se smeju isključivo kada su srećna i kada im je ono što rade zaista zabavno. Deca su sama po sebi izvor radosti i kod svakoga mogu da nekada svesno, ali najčešće nesvesno izazovu osmeh i simpatije.

Kada detetu kažete da će pohađati kurs stranog jezika, nebitno kog, ne možete očekivati da će ono to sa oduševljenjem prihvatiti, jer nema predstavu šta je to i zbog čega mora da ide tamo. Zato mu se mora unapred reći da je to mesto na kome će upoznati puno novih drugara, ali i mesto na kome će se igrati. Kada mu spomenete reč igra dete će automatski promeniti dotadašnje mišljenje i ideja o odlasku na to njemu do sada nepoznato mesto će mu se činiti interesantnom i neće više negodovati odlazak. Razlog zašto deca nekada ne prihvataju predloge za odlaske na nova mesta je taj što se boje nepoznatog. Zato je neophodno detetu spomenuti nešto što je njemu poznato i što će učiniti da se ono oseća sigurnim. Reč igra kod njih budi osećaj radosti jer je to ono što je njihovo zanimanje u detinjstvu i u čemu su najbolji.

Deca ne znaju da se izbore sa osećajem dosade kao ni da ga čak ni trenutno prihvate. Oni reaguju na svaki trenutak koji se njima čini dosadnim izgovarajući to jasno i glasno. U koliko im nešto nije zanimljivo oni momentalno gube interesovanje i kreću u potragu za nečim zanimljivijim. Neće se ustručavati da rečenicu ,, Dosadno mi je!“ izgovore bilo kad i bilo gde. Zato rad sa decom iziskuje mnogo veći napor u odnosu na rad sa odraslima jer deca žele da komuniciraju i učestvuju u radu samo onda kada je njima zabavno, a za to je zadužen profesor.

Kada planira čas sa grupom dece ranog uzrasta profesor mora pažljivo da osmisli koje aktivnosti će njima biti interesantne, a istovremeno edukativne. Aktivnosti se moraju smenjivati vrlo brzo, nekada i na svakih par minuta, jer deca brzo gube pažnju i potrebno je istu osvežiti prelaskom na novu aktivnost. Aktivnosti u toku jednog časa moraju biti različite i mnogobrojne. Aktivnost se mogu zasnivati na pokretu, zvuku, mimici i logici. Svaka aktivnost iziskuje nešto od navedenog, neke samo po jednu navedenu stvar, a neke su mešavina više njih. Naravno, deci su najzabavnije aktivnosti koje uključuju pokret. Ovakve aktivnosti najviše zadržavaju njihovu pažnju, ali ne mogu samo one biti zastupljene u toku jednog časa. Koliko ih čine srećnim toliko ih čine i uzrujananim u pozitivnom smislu tako da oni nekad izgube kontrolu i zato je potrebno smiriti ih prelaženjem na novu aktivnost koja ne zahteva pokret već mirovanje.

Iako sede deca takođe mogu da uče na zabavna način igrajući se društvenih igara u kojim moraju da budu koncentrisani da bi bili uspešni. Drušvenim igrama kao što su igre pamćenja, domine, izvlačenje kartica uz imenovanje pojma na istoj deca se takođe raduju. Svaka od ovih igara se igra koristeći se stranim jezikom, ali oni to ne doživljavaju kao strani jezik već se igraju sa istim entuzijazmom kao da upotrebljavaju maternji jezik.

Deca jako vole da na časovima koriste knjige, jer to kod njih stvara osećaj da su važni i da su ozbiljni. Iako u svojim knjigama oni najčešće boje ili nešto crtaju na kraju obavezno moraju da dobiju ocenu za svoj rad. Ocene su za njih nešto što ih čini srećnim, a ovu aktivnost zabavnom.

Još jedna aktivnost koju deca vole je gluma. Oni vole da glume, da imitiraju, da pogađaju šta neko drugi imitira, ali najčešće među svojim vršnjacima iz grupe, ređe pred odraslima i drugom decom. Dešava se da se deca stide, ali ne treba ih prisiljavati na učestvovanje u ovakvim aktivnostima. Dete koje je stidljivo treba pustiti da samo izabere momenat kada će želeti da se priključi grupi i aktivno učestvuje. Nekada se dešava da profesor u ovakvim aktivnostima gde se glumi primeti kod nekog deteta talenat i poželjno je da ovakvo zapažanje podeli sa roditeljima deteta.

Dešava se da odjednom postanu ravnodušni na aktivnost koja im je do tada na časovima bila zabavna i počinju da odbijaju da učestvuju u istoj. To je normalna stvar kod dece jer se ona nekada zasite tom aktivnošću i počinju da gube interesovanje. U ovakvim situacijama potrebno je samo neko vreme tu aktivnost ne zahtevati na časovim već je nakon nekog vremena ponovo uvesti i deca će joj se opet na isti način radovati.

Aktivnost koju je poželjno imati na svakom času i koju deca vole je pevanje pesmica. Na času je dovoljno da odslušati i otpevati samo jednu pesmicu, ali uz korišćenje pokreta. Dete treba da kroz korišćenje pokreta shvati o čemu se u pesmici radi i da je na taj način lakše usvoji. Retko koje dete ne voli muziku i zato će im ovakve aktivnosti biti veoma interesantne.

Na svakom času treba izdvojiti par minuta koji će biti posvećeni deci, ali tako što će svako reći šta ima novo kod njega. Ovo će naravno govoriti na maternjem jeziku, ali iako nije edukativno njih će učiniti srećnim jer su podelili sa profesorom i vršnjacima lep momenat koji im se dogodio.

Učenje kod dece ne može se odvijati u uštogljenoj i monotonoj atmosferi, jer će oni to automatski odbiti. Ono što je najbitinije da njihovo učenje bude produktivno i uspešno je stvaranje prijatne, opuštene i zabavne atmosfere u kojoj će učiti, ali i uživati. Učenje kroz igru, kroz smeh, kroz druženje je jedini vid učenja koje će deca prihvatiti, kojem će se radovati i od kog neće odustati.

Ostavite komentar
Učenje jezika kroz pesmiceŠkolski uzrast

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Kontaktirajte nas

Delimo sa vama celokupno naše znanje. Ako želite da vidite kako to izgleda u praksi, pozovite

065 26 88 928