Koje je pravo vreme za početak učenja stranog jezika?

avgust 28, 2017

Učenje stranog jezika je dugotrajan proces. Ne može se tačno precizirati koliko je vremena potrebno da se strani jezik savlada, ali svakako je jasno da to traje barem nekoliko godina. Proces učenja je kod svakoga individualan i zavisi od mnogo faktora. Motivacija, vreme koje posvećujemo učenju, sluh, talenat za usvajanje stranih jezika su samo neki od faktora koji ovaj proces mogu da ubrzaju ili da ga uspore. Jedan od faktora koji može da pomogne savladavanju stranog jezika je taj da sa učenjem počnemo što ranije.

Proces učenja stranog jezika kod dece se veoma razlikuje u odnosu na odrasle. Deca uče mnogo brže, deca nemaju nikakve predrasude, deca ne shvataju to kao opterećenje. Odrasli nasuprot njima, jezik najčešće uče iz razloga kao što su posao i preseljenje u stranu zemlju što kod njih stvara osećaj pritiska da taj jezik moraju da savladaju što pre. Kod dece toga nema i ona rasterećeno prisustvuju časovima i uče.

Deca u najranijem periodu ovom procesu učenja pristupaju nesvesno. Oni uče strani jezik, a da toga nisu ni svesna. Njima je učenje igra, zabava što im omogućava da lakše savladaju strani jezik. Sam proces učenja kao i nastavni planovi se razlikuju od načina učenja kod odraslih. Deca uče strani jezik imenovanjem predmeta i pojava iz svoje okoline. Oni uče vokabular koji im je poznat i svakodnevan, koji ih inače okružuje.

Deca prilikom učenja stranog jezika nisu opterećena pravilima, ona ne uče gramatiku, jer nisu u stanju da je shvate, već uče nazive konkretnih pojmova kao i jednostavnije rečenične konstrukcije. Na ovaj način strani jezik ne doživljavaju kao težak, kao komplikovan već kao nešto njima potpuno blisko i potpuno ravnopravno njihovom maternjem jeziku.

Jedno od čestih pitanja koje postavljaju roditelji je ,”Koje je pravo vreme za početak učenja stranog jezika?“. Ovo je takođe nešto što je individulano i zavisi od deteta do deteta. Ali kada govorimo o tome kada je za dete najbolje da krene u školu stranih jezika, akcenat stavljamo na njegovu emocionalnu i socijalnu zrelost.

Svako dete samo po sebi je spremno da bilo kad počne sa učenjem stranog jezika, ali emocijalna kao i socijalna zrelost su preduslovi da to učenje budu produktivno i uspešno. Pod tim se misli da li je dete spremno za odvajanje od roditelja, da li dete može da bude deo grupe, da li može da ceo čas bude aktivno prisutno na času.

Preduslov za pohađanje kursa stranog jezika jeste da dete može da se odvoji od roditelja i ceo čas bude samo u učionici. Ovo je pokazatelj detetove emocionalne zrelosti i svakako se razlikuje od deteta do deteta. Ne treba se iznenaditi ako dete od četiri godine odbija da se odvoji od roditelja kao i dete od tri godine.

Kod četvorogodišnjaka je to ređe, ali se dešava. Dešava se i obrnuti proces, da je dete sa dve ili dve ipo godine potpuno spremno za boravak učionici bez prisustva roditelja. To nam govori da je proces sazrevanja individualan i da iako naše dete ima po nama dovoljno godina da samo bude na času, ne mora da znači da će ono to prihvatiti i samo ući u učionicu. Uzrok odbijanja da samo prisustvuje nastavi je strah da će roditelj neće biti tu kada ono izađe, strah da će ga zaboraviti i da će ono ostati samo. Zato moramo da se stavimo na njihovo mesto i da razumemo njihov strah. Oni se i zovu decom jer su u potpunosti zavisna od svojih roditelja i nisu sposobna da se brinu o sebi. Takođe ona ne mogu racionalno da razmišljaju i donose samostalne odluke i zato ih moramo razumeti. Detetu treba pružiti priliku da savlada strah od odvajanja od roditelja. Zato nije dovoljno da na osnovu samo jednog časa shvatimo da li može da samo bude u učionici već je za to potrebno nekoliko časova. Roditelj, u koliko dete traži da uđe sa njim u učionicu treba da uđe jer mu na taj način stvara osećaj sigurnosti. Prisustvo roditelja u ovakvim situacijama je poželjno i na većem broju časova, ali korak po korak roditelj treba da časove napušta. Dete može da se navikne na to da je prisustvo roditelja na časovima normalno što može da stvara problem u procesu učenja. Kada je roditelj prisutan dete profesora ne doživljava kao autoritet, jer se oseća zaštićeno i ume da često bude neposlušno. Zato je dobro da roditelj polako pušta svoje dete da samo boravi u učionici.

U koliko dete ne ide u obdanište može se dogoditi da dete ima strah od boravka u vršnjačkoj grupi. Prilagođavanje vršnjačkoj grupi je proces koji je takođe individualan i može da traje samo nekoliko časova, a može i mnogo duže. Međutim, detetu treba pružiti priliku da se prilagodi, sa detetom treba razgovarati o tom problemu i biti strpljiv. I ovde je prisutan detetov strah koji je razumljiv i za njegovo prevazilaženje je potrebno vreme.

Dešavaju se i situacije da dete nije aktivno prisutno na času, već je usredsređeno na sebe i na svoju igračku. Zato se stiče utisak da je kod njega učenje neproduktivno i da dete još nije dovoljno zrelo za učenje stranog jezika. Međutim, iako dete odbija da učestvuje u nastavi oni svakako nesvesno uči i zato ne treba razmišljati da svoje dete ispišemo iz škole jer će nas u jednom momentu iznenaditi svojim znanjem i priključiti se vršnjacima u učenju i igri.

Ako želimo da svom detetu olakšamo savladavanje stranog jezika u budućnosti, onda ga još u najranijem uzrastu treba upisati na kurs stranog jezika. Svakako, u koliko shvatimo da dete zaista nije zrelo za školu, ne treba ga prisiljavati i stvarati kod deteta averziju prema stranom jeziku. U koliko je dete zrelo za upisivanje u školu ono će imati priliku da nauči pravilan izgovor mnogo lakše nego kada odraste i ono što je najbitnije neće imati predrasude, već će zavoleti jezik koji uči. To će mu olakšati buduće usavršavanje jezika i sa osmehom će se sećati pesmica koje učilo, profesora, drugara,a samim tim i svoje škole.

Ostavite komentar
Školski uzrastZašto deca treba da uče strani jezik?

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Kontaktirajte nas

Delimo sa vama celokupno naše znanje. Ako želite da vidite kako to izgleda u praksi, pozovite

065 26 88 928